ROCKanje

Muzika se sluša. U najpoželjnijem i najboljem slučaju (ovom, konkretnom) sa uživanjem. I teško se (u tim momentima) da rečima iskazati. Povrh svega, ma koliko muzički osoben, izražajni kod ovih muzičara, posvećenika, instrimentalista, bio razbarušen u svojoj višeslojnosti i izbalansiran, melodičan, sofisticirano nenametljiv isto koliko i potpuno prijemčiv, on, snimljeni muzički materijal je, idejno i svirački, na visokopozicioniranom nivou. U svojim korenima orjentisan u džezu, sa dodatkom raznoraznih ukusa i ukrasa. U momentima kada vas dva basa (dobro ste pročitali) u sastavu grupacije Naked, Ivan Mihajlović i Branislav Radojković (Rare), hipnotički sigurno nose i vode kroz ovo specifično putešestvije, gotovo nestvarno rekao bih, da bi totalno neočekivano isto kao i iznenada, milozvučni i ne iritantni zvuci violine i harmonike uspeli da se preliju jedan nakon drugog. Veoma dozirano i odmereno. Uspevajući da ovaj nesvakidašnji rad i trip, zatvore u jedan kreativni krug i dobro osmišljen koncept, koji retko da ovde i danas, konkurenciju ima. Ovo ostvarenje sa dvanaest numera, počev od uvodne Dirty faces , preko Slobodne vožnje,  pa sve do završnog dokumenta Alaja Hisar, ovako koncipirano -arteficijalno pre svega - jeste u neku ruku prepušteno samo sebi (da diše slobodno, punim plućima) i što je najvažnije, upravo - vama. Album, disk, naslovljen sa Noyz, ručno pravljen i opremljen (Insomnia design group), muzički, pre svega, u svom tkivu, sadrži dva instrumenta koja su duboko ugrađena u dnk kod široke konzumentske populacije, stoga, ohrabrujuća reakcija na koncertnim, živim performansima ovih momaka, ni u kom slučaju nije slučajna. Naprotiv.
        I još nešto, na kraju ali i ne kao najmanje bitno a u najkraćem: veoma ugodno i neopterećujuće, melodično i dozirano efektno. Neočekivano i sigurno, samouvereno. Sa razlogom!                                                                 

                                                                                    `Milan B. Popović