ROCKanje

Sedam zvučnih otkidaja, nanizanih na ovom cd ostvarenju, donose isto toliko naslova, prvobitno osmišljenih tokom devedesetih godina, danas, nanovo odsviranih i snimljenih. The Scarps, dovoljno jaki i prilično masivni, na momente, citirao bih ovde starijeg kolegu Vartabedijana - poput krda bizona koje (uspešno) krči šumu- na trenutke i neočekivano, čak lagodno-nonšalantni, na ivici čiste improvizacije, koju, smenjuju fascinantni energetski pasaži (Elections, npr.) U otvarajućem singlu Noturno, korišćeni su stihovni radovi Tina Ujevića, dok se naredna bolest (ime numere, da ne bi bilo zabune!) još uvek ne može sa sigurnošću dijagnostifikovati. Čak ni znaci koji ukazuju na nju. Uprkos tome, teški atmosferski naleti uz korozivni zvuk gitara i bjesovski vokalni ključ, na koji se ponuđeni materijal samo jednim delom i u jedva vidljivim tragovima oslanja, vode do ključnog zapisa na disku-numere Želim da nestanem. The Scarps, nekako tvrdoglavo-dosledno, uporno deluju davno zacrtanim putem. Svojim, ličnim. I to, treba, poštovati. Musica non grata, split je izdanje sa sastavom Schizophrenia i njihovim materijalom Get me outta here. I još nešto, na kraju ali ne i kao najmanje bitno: muzika, bilo ona poželjna ili ne, važno je da je-prepoznatljiva. The Scarps, rolaju.